22 февраля 2016 г.
Горан Лазович. ГОРАН ЛАЗОВИЋ НА БАЈКАЛУ: Дани љубави и ноћи пуног месеца
Горан Лазович, участник 13-го Международного фестиваля поэзии на Байкале, написал большое эссе по следам своего пребывания в Иркутске и на Байкале.
ГОРАН ЛАЗОВИЋ НА БАЈКАЛУ: Дани љубави и ноћи пуног месеца
Слећем у Иркутск, после девет сати лета.
Колико ми још треба да постанем птица? – питам Наташу.
И она је уморна и неиспавана, и љута на моје руке.
Док сам спавао, радиле су нешто што јој се није допало.
Зајапурена је и рашчупана, нико не би поверовао да тако изгледа московска апсолвенткиња лингвистике, која ми од Шереметјева прави друштво: кренула код сибирске бабушке, Бурјаткиње, да се одмори и душу мало да доведе у ред.
Ничега се не сећам, осим приче коју ми је испричала на небу изнад Москве:
-Живео старац Бајкал са 336 синова и кћери.
Био богат и строг.
И намеравао да кћерку Ангару, лепотицу, уда за Иркута, доброг богатира.
Ангара је од птица чула за лепог младића Јенисеја, и заволела га.
И једном, док је отац спавао, она се искрала и побегла вољеном.
Кад се Бајкал пробудио и видео да му је кћерка отишла, побеснео је. Оркански ветар је дизао огромне таласе, ломио дрвеће, звери се од страха разбежале а рибе побегле на дно језера.
Одломио је огромну стену и бацио за одбеглом кћерком.
Стена је пала на девојачко грло и умирућа Ангара је молила да јој да мало воде, и опрости.
Уместо воде, добила је очеве сузе.
Полностью здесь: http://iskra.co/reporteri/goran-lazovic-na-bajkalu-dani-ljubavi-i-noci-punog-meseca/
